Pozdrav Velimire , ko te je uveo u borilački sport i kako je sve počelo ?
Pozdrav Milane tebi i svim čitaocima Fight Madness-a, jednom od najboljih portala u ovom delu Evrope. Pratim vaš rad već dugo i polaskan sam činjenicom da sam došao do stepena da dajem intervjue i za slovenačke medije. Nastavite sa promovisanjem borilačkih veština, jer boraca ima – samo nam treba veća medijska zastupljenost.
Dolaziš iz Novog Sada kako su kod vas zastupljene borilačke veštine ?
Tako je, Novi Sad je drugi po veličini grad u Srbiji i predstavlja epicentar MMA u Srbiji. U našem gradu je smeštana i najbolja regionalna MMA organizacija Serbian Battle Championship (SBC). Regionalna je samo po tome što joj je sedište u regiji, a inače je nadaleko poznata i odavno je prerasla sve ostale i preležala dečije bolesti. S obzirom na tu činjenicu prirodno je da danas u Novom Sadu imamo nekoliko MMA klubova, od kojih svaki od tih, bio veliki ili mali, daje svoj doprinos u razvoju balkanskog MMA.
Kojim borilačnim sportovima si se sve bavio do sada ?
Zapravo se nikada nisam samo bavio borilačkim sportovima, nego sam od 1987. opsednut njima. U poslednjih desetak godina ostalim sportovima ne posvećujem ni 5 minuta nedeljno, jer sam obuzet MMA-om. Pratim sve od afričkog EFC, do brazilskog Jungle-a. U mladosti sam bio posvećen ITF taekwondo-u, u kikboksu, a kasnije rvanju i bjj-u. Od svih pomenutih najviše volim rvanje i najveći deo svog treninga posvećujem tome.
Sudac si na velikim eventima kako je pala odluka , da se posvetiš suđenju ?
Niko kao mali ne želi da postane sudija, već svi žele da budu borci. Međutim, s obzirom da nisam imao mentalni sklop da i sam budem borac na nekom visokom nivou, postao sam trener kao dosta mlad. Želeći da doprinesem razvoju MMA uključio sam se slučajno da pomognem u ovaj segment. Ali, zbog prirodne tvrdoglavosti sam to izučavao dok nisam postao dobar u tome.
Nedavno si sudio i na KSW u Zagrebu kakvi su tvoji dojmovi sa tog eventa, ko te je je od boraca posebno impresionirao i kako ocenjuješ sve oko dolaska KSW na Balkan ?
KSW na Balkanu. Ko je to mogao da pretpostavi pre 7-8 godina dok se samo Goran Reljić borio tamo? Sjajan potez za sve nas. Da, sudio sam i na tom turniru, koji je jedan od najprestižnijih u svetu. Fenomenalan osećaj je biti u njihovom oktagonu i deliti pravdu. Pružili su mi čast i poverenje da sudim co main event večeri na čemu sam im posebno zahvalan. Veliki je pritisak bio na sve borce, jer nastupaju na našim prostorima, ali najviše su me oduševili Erslan i Delija. Oni su uspeli sve da poslože i da to kapitalizuju.
Deo si po mome jednoj od najboljih organizacija na našim prostorima SBC, možeš nam reči kakva je vizija organizacije i kako teku pripreme za jedan takav spektakl ?
SBC je ogromna promocija i mašinerija koju su podigli braća Mihajlović. Međutim, danas je u organizaciji mnogo ljudi i oni su izgradili poverenje prema njima i svakog zadužili za jedan deo. Ponosan sam što sam ja taj koji je doveo suđenje na SBC-u na jedan zavidan nivo. I dalje možemo da napredujemo u svakom delu i verujte mi da nećemo ovde stati. Koliko sam čuo, 2020 godine se planira 8 ivenata, tako da biće to dobra godina za balkanski MMA.
Mnogo puta se borci i ekipe žale na suđenje da li si ikad imao problema sa time ili je to za tebe samo deo ovog posla ?
Verujte mi da sam kao trener mnogo gori od svih ostalih, kada su žalbe u pitanju. Kao sudiji mi to ne smeta i gledam da svakom objasnim svoju odluku. Ljudi u principu ne znaju pravila u potpunosti, a pogotovu sistem bodovanja. No, svi smo ljudi i svi grešimo, pa tako i ja. Gledam da sam uvek odmoran i pripremljen za ivent, pa greške svodim na minimum. Kao što pitanje kaže, to je sve deo posla. Nisam ljubitelj kasnih prekida mečeva, kao što to mnoge sudije praktikuju da bi bili sigurni da je borac totalno završen. Ovo je ipak sport, a zdravstveno bezbednosne mere i sankcionisanje ponašanja boraca je moja briga, te tome pristupam ozbiljno, sve u cilju zaštite borca. #iwillprotectyou
Sudiš u velikim respektabilnim organizacijama kako bi ocjenio njihov nivo naspram eventima na našim prostorima ?
U poslu, u sportu u svemu, moramo da imamo male i velike igrače. Mali grade velike i mi sami dok nismo imali male organizacije, nisamo imali ni stakne predstavnike u velikim organzacijama poput KSW-a, UFC-a, ACA, RCC i sličnim. Danas to više nije slučaj, jer letimo na krilima malih organizacija, koji stvaraju najpre lokalne heroje, a kasnije medijske zvezde. Svim silama sam uz lokalne ivente.
Šta bi po tvom mišljenju trebalo promeniti kod nas na balkanu da možemo i mi podiči sve skupa na viši nivo ?
Na ovo pitanje ću dati jako kratak odgovor. Naše glave jer ih je obuzela sujeta.
Koje kvalitete su potrebne da postaneš sudac i kako se ti pripremaš na samo suđenje na eventima ?
Staloženost i mir pre svega. Iz toga kod ljudi izlaze pravičnost, razum i na kraju autoritativnost. Neophodno je da sudija ima potpunu kontrolu nad dešavanjima u oktagonu, ali je isto tako važno i da bude neprimetan dok za to ne dođe vreme. Bespotrebno je stajati preblizu borcima i isticati se dok za tim nema potrebe. Mislim da je jedna od najvažnijih fizičkih karakteristika sudije dobra kretnja, pogotovu kada se borci kreću u krug i čekaju kontre.
Na balkanu imamo puno talentiranih boraca ,ko je po tvom mišljenju sledeče veliko ime iz Balkana ?
Iz Srbije Stefan Sekulić, Duško Todorović i Aleksandar Ilić. Iz Hrvatske Ivan Ćosić. Mislim da je on neko za koga će tek da se čuje u regiji. Na velikoj sceni sve oči će biti uprte u Deliju, kao i Erslana koji verujem da će brzo do KSW titule. Rame uz njih je i Pejić koji verujem da će da počne sada pobednički niz. No, u Hrvatskoj ima toliko dobrih boraca da ako prestanem da nabrajam nade neću stati. Izdvojiću Patrika Čelića, Adrianu Vuković, Matea Bolfana…Iz Slovenije Lemmiju želim veliku pobedu u narednom nastupu u KSW-u, a Roku da brzo prevaziđe ovaj poraz i da se oporavi u glavi u potpunosti. Istina je da ne znam sve borce iz Slovenije, jer nisam do sada tamo sudio, ali ima vremena i za to. Bio sam na WFC-u i na CFC-u koji su velike organizacije i želim im svu sreću. Iz Bosne jedna jedina Zorka Stojanović. Iz Makedonije Davor Serafimovski, iz Crne Gore Miloš Janičić, Rašo Vuković, Aleksa Mihailović i mnogi drugi.
Nedavno si zadužen za sređivanje sherdoga za naše prostore, možeš nam malo više reči o tome ?
Tako je. Svedoci smo toga da nam svima Sherdog znači, a da za objavu rezultata nekada čekamo dan dva, a nekada dva meseca. Prepoznali su moj rad i ponudili da budem zadužen za naš region. Sa radošću sam to prihvatio, ali i dalje čekam kodove koji će mi omogućiti unos podataka u bazu. Planiram da pored unosa rezultata sredim i profile boraca i da damo malo medijske pažnje našim borcima i regionu kad dođe vreme i za to.
Znamo ,da su borilački sportovi jako slabo zastupljeni i potpomognuti od državnih institucija pa i medija bar kod nas u Sloveniji .Kako je kod vas ?
Nažalost isto. MMA je svuda mainstream osim u ovom delu Evrope. Situacija se menja, ali vrlo slabo i teško. Mislim da je isto u svim državama ex YU. U prvi plan se stavlja fudbal u kome retko ko od naših uradi nešto. No, treba samo da radimo, pa će doći i mediji.
Postao si i deo ekipe FNC iz Zagreba , kako je došlo do saradnje s njima i kako ocenjuješ veliki rad tamošnjih ljudi i posebice Dražena Forgača koji je to sve pokrenuo, da imamo jedan takav event ?
Fenomenalan ivent, koji će samo da raste. Mislim da nema kraja toj ekipi na čelu sa Forgijem. Svaki ivent je bolji od prethodnog, a vizija postoji. Do FNC 10 svi će znati u regionu za taj turnir i mislim da će biti jedan od vodećih u ovom delu Evrope vrlo brzo. Cela ekipa ATT-a je jako dobra, treneri, borci, ljudi, tako da bez greške.
Imaš svoj klub, možeš nam reči više o tome i ko sve trenira kod tebe ?
Moj klub se zove Free Fighters Gym. Godine 2017. smo proglašeni za najbolji klub u Srbji, na amaterskom državnom prvenstvu. Tu treniraju mnogi dobri birci, izdvojiću od profesionalaca Zorana Bubala, Slavoljuba Mitića, veterana MMA u Srbji – Danijela Kokoru, Miladina Kolarskog, Vladimira Badrljicu (osvajača prvog srpskog K1 Grand Prix-a), Nikolu Yakuzu Drljaču i drugi.
Ako se sada osvrneš natrag dali bi i šta mijenjao u svom sportskom životu ?
Počeo bih ranije sa MMA. Dugo sam pravio bazu u drugim sportovima dok se nisam u potpunosti okrenuo MMA. Danas bi to počeo da treniram od momenta od kada je došao u Srbiju. Ali, sem toga ne bih ništa menjao, čovek se uči na greškama i ne bih bio ovo što jesam da nisam prošao taj put. Kao što Alan Ford kaže «ne možemo da očekujemo od naše dece da budu stari i mudri, ako nisu bili mladi i zeleni«.
Na koju stvar u životu ne bi nikad pristao ?
Da učestvujem u nepoštenim i nečasnim radnjama, jer bi sam sebi urušio kredibilitet. I to ne u očima drugim, nego u svojim očima. Ne samo u sportu, nego u svim aspektima života.
Koji su najpoznatiji borci, s kima si do sada surađivao ?
Zak Cummings, Alexey Oleynik, Aleksander Emilianenko, Magomedrasul Khasbulaev su neki sa kojima sam imao još nešto osim što sam ih samo upoznao…Ali i brojni drugi, sad ne mogu svih da se setim.
Ko je Velimir kad nije sudac i kad nije u ringu ?
Brižan otac, posvećen suprug, marljiv radnik i nadam se dobar sin. Zaposlen sam na Univerzitetu u Novom Sadu, gde takođe radim ono što volim.Bavim se genetikom i oplemenjivanjem biljaka. Klasičan Dr Jekyll i Mr Hyde
Koje ljudske osobine najviše cijeniš ?
Pre svega strpljenje. U današnje vreme ljudi naprečac donose odluke i srljaju dublje u probleme. Razum, staloženost, poverenje i autoritativnost.
Kako bi sebe opisao u tri rečenice ?
Ja sam predan čovek koji je sklon da svojom tvrdoglavošću uspe u stvarima za koje nije dizajniran. Fali mi osećanja za potrebe drugih ljudi. Trudim se da svojoj samosvešću napredujem iz dana i dan i da se razvijam.
Na koji uspjeh u životu si najviše ponosan ?
Na uspehe moje supruge, na mog sina, na uspešnost rada kluba, na svoj doktorat.
Koja je tvoja omiljena hrana ?
Ekipa Fight Madnessa će imati prilike to da vidi na SBC-u u Somboru, nadam se . Najviše volim jagnjetinu, mada dosta postim tokom godine zbog predanosti hriščanstvu i sve više sam okrenut »plant based« dijetama. No, u dobrom društvu sam rad da sve probam.
Koji je tvoj najdraži meč u karieri koji si sudio do sada ?
Meč za titulu u fly weight kategoriji, 5 rundi za pojas u WFCA Gafurov vs. Bukuev. Za sudiju inače predstavljaju najveći zadatak mečevi koji idu u 5 rundi. To zahteva 30 minuta potpune koncentracije i predanosti . Ja sam takvih do sada ima mnogo, ali to mi je bio prvi, na koji sam vrlo ponosan.
Šta bi se moralo dogoditi, da Velimir napusti sport i totalno promijeni stil života ?
Sport je ono što me čini razumnim bićem i svrstava u red društveno prihvatljivih ljudi. On je ventil koji me stalno puni dobrom energijom i daje mi neprestanu snagu da se uhvatim u koštac sa brojnim drugim problemima. Ukoliko isključim faktore spoljašnje sredine i ekološke katastrofe, ne mogu da zamislim socio-društveni razlog iz koga bi prestao da treniram. U najtežim trenucima u životu uvek sam bio okrenut u potpunosti sali i treninzima.
Puno putuješ možeš li nam ispričati koju anegdotu sa tvojih putovanja ?
Na RCC 2 turniru su se borili Alex Emilianenko i Gabrijel Gonzaga. Ja sam bio bočni sudija i celu prvu rundu je Gonzaga bio u gornjoj poziciji i nanosio štetu Alexu. Svih 10 000 ljudi u publici su vikali »stojka« i terali sudiju da podigne borbu u stand up. Na mene su vršili strašan pritisak, jer sam mogao kao bodovni sudija da signaliziram glavnom da podigne borbu. Jedan glas je bio posebno iritantan. Vikao je i dozivao me tokom cele runde dok na kraju nije ustao i gurnuo me blago sa leđa. Jako sam se iznervirao i besno okrenuo. Iza mene je stajao Khabib Nurmagomedov i urlao da kažem sudiji da ih podigne u stojku. Bes i sreća su preplavili moj mozak i samo sam se okrenuo i nastavio da gledam i bodujem meč.
Tvoja poruka našim čitateljima ?
Poštujte lokalne medije i ljude koji ulažu sebe i svoje vreme u razvoj borilačkog sporta. Poduprite portal podrškom, sherovima, lajkovima i finansijski ako ste u mogućnosti. Oni rade nešto za nas, uradimo i mi nešto za njih.
Hvala na razgovoru i sve dobro unapred
Milan Krušič